MARKS U SOHOU (nezavisna produkcija)

Karl MarksVladica MilosavljevićPrevod: Nataša Milović i Jadranka Gojković, Scenografija: Vojislav Klačar

Nezavisna produkcija

Karl Marks se smatra jednim od najuticajnijih filozofa svih vremena. Na scenu ga 1999. godine, na pragu novog milenijuma, dovodi američki istoričar, profesor i mirovni aktivista Hauard Zin pišući monodramu Marks u Sohou. Tokom njegovog jednočasovnog povratka na zemlju, publika Marksa upoznaje kao nezaposlenog građanina, progonjenog intelektualca, savremenika Bakunjina i Hajnea, te velikog podržavaoca Pariske komune, porodičnog čoveka koji se zalagao za jedan pravedniji svet. Kao takav, Marks je pod okriljem scene Carina na Novom Beogradu okupio i tim ove pozorišne predstave, u kojoj čuveni filozof na duhovit i uzbudljiv način postavlja važna pitanja o vremenu u kojem živimo.

*

Jedan pravi višestruki gejzir filozofsko-političko-naučno-borbene strasti (…) Vladica Milosavljević sa ogromnom energijom, izvrsnom glumačkom tehnikom, zanosom uverenja, snagom emocija i racionalnom borbom za argument i dokaz – vlada scenom, razigarnim mizanscenom, bujicama i vodopadima teksta, skokovima iz emocije u emociju, superiornim poznavanjem fakata i uverenjem u njihovu životnost i istinu. To je bilo pravo pozorište jedne glumice, daleko iznad klasične monodrame.

Goran Cvetković, Sveopšta istorija nepravde i pobune, Radio Beograd

Vladica Milosavljević se transformiše, ona je i Marks, i Bakunjin, otac anarhizma, i Marksova žena i njegova kći, i uskogrudi činovnik, i muškarac i žena, i neko ko proživljava Parisku komunu 1871. godine. Sve navedeno doživljavamo potpuno prirodno, bez zadrške. Izabravši tekst koji, pored očigledne eruditnosti poseduje i duhovitost, Ilić je napravio pravi potez. Na maloj, ali za priču sasvim dovoljnoj sceni, uz pomoć efektivne i minimalističke scenografije Vojislava Klačara, reditelj je uspeo da uradi dve najbitnije stvari – učini komad komunikativnim, ne agitpropovskim, već ljudskim i, zašto ne reći, zabavnim delom i izvuče iz Vladice Milosavljević kreativnost, energiju i razigranost u punoj meri. A teško je to, režirati a učiniti da se rezovi, zahvati ne vide. (…) Marks Milosavljevićeve i Ilića (…) ima glatko lice deteta, prikazan u svojoj ljudskoj dimenziji, s vrlinama i manama.

Aleksandar Novaković, Generalna proba revolucije, AFIRMATOR. 1h 25 min, bez pauze.  (Izvor: jdp.rs)